Карбонара је ми број један у италијанским ресторанима. У јесену у Мелбурну, је један пријатељ поделио са мном историју овог оброка. Одмах су ми окуси се склопило. Сланина, јаја и глјиве су једноставни доручак кад размишљис.

Моји пријатељи и ја смо у разговору о историји на Викторија улици у Мелбурну. Одлучили смо се на италијанску вечеру, и ја богами кажем, шта (((цу сигурно наручим. Затим, пријатељ наставља омамљиванј у историји, да је било у Италији, на крају Другог светског рата, да је италијанским држављанима било обезбеђени вишак сланине и јаја (у основи, помоћ за доручак) од америчких војника. И Италија, попут Италије, била је иста пасте. Ѕдјело је била једноставна кулминација ових ствари. Настављамо далје до изабраног ресторана где одмах ја наручим укусну карбонару.

Код куће сам направила Царбонару неколико пута. Треба се користити панцетта умјесто сланине, јер је то изворни рецепт. Додатак гљива је варијанта. Врло је једноставно, пржити панцету у уљу на тави, с неким чешњаком, потом скухати сву врућу тјестенину у таву, искључити ринглу и додавати зрнато јаје и пармезан и све некако заједно помејешати - као у слици! Јаје је скухано јер су тјестенина и посуда још врућа.

Задњи корак код куће - све некако заједно помејешати!